Izleti
Izleti su uvek nezaboravni. Na samo oko 160 kilometara jugoistočno od Beča, što je otprilike dva sata vožnje automobilom, nalazi se impozantni Zamak Riegersburg. Smješten na visokoj steni koja dominira okolinom, ovaj zamak karakterišu impresivne kule, bedemi i bastioni, čineći ga neosvojivim utvrđenjem. Nalazi se u Štajerskoj regiji Austrije. Ulaznica za ovo zdanje za dvorišni deo kao i za unutrašnjost zamka iznosi 23,40 € , a ako neko želi da pogleda “Show ptica grabljivica” ili ti “Birds of prey show” je atrakcija u kojoj posetioci mogu da vide ptice grabljivice, poput sokolova, orlova i jastrebova, u akciji. Ova atrakcija se naplaćuje dodatno.
Istorija
Zamak Riegersburg, ima bogatu istoriju koja seže unazad do 12. veka. Izgrađen na stenovitom brdu visokom 482 metra, kao srednjovekovna tvrđava. Prvobitno je bio u vlasništvu porodice Riegersburg, ali je kasnije bio pod različitim vlasništvima plemićkih porodica i feudalnih gospodara. Najpoznatiji vlasnici zamka Riegersburg bila je porodica Herberstein. Ova plemićka porodica stekla je zamak u 16. veku i značajno ga proširila i unapredila. Herbersteini su bili poznati kao moćna plemićka porodica sa velikim uticajem u regionu Štajerske. Pod njihovim vođstvom, zamak je postao još impresivnija tvrđava i kulturni centar ovog dela Austrije.
Važno utvrđenje
Ovaj zamak je bio strateški važno utvrđenje tokom srednjeg veka. Tokom perioda Osmanskog carstva, zamak je bio važna odbrambena tačka protiv turskih osvajača, a njegova nepristupačna lokacija na vrhu brda činila ga je teško osvojivim. Legende kažu da je tokom turskih invazija na ovom području, hrabra žena po imenu Barbara von Cilli, koja je kasnije postala poznata kao “Barbara od Riegersburga”, hrabro branila zamak. Danas, Riegersburg je popularna turistička atrakcija i simbol prošlosti ovog dela Austrije.
Čardak ni na nebu ni na zemlji
U zamak se može popeti jedino spoljašnjim liftom koji ide po šinama. Lift je sav u staklu, tako da se može uživati u prelepoj okolini. Priroda oko zamka je divna – svuda su zelene, uređene livade, pokošene do savršenstva. Drveće u cvatu širi svoj opojni miris tokom proleća, čineći vazduh ispunjenim svežinom. Pogled sa zamka je božanstven, pružajući panoramu koja oduzima dah. Čuje se melodija cvrkuta ptica koja ispunjava okolinu, dok blagi povetarac miluje kožu i donosi osećaj mira i spokoja.
Zamak i sedma umetnost
Zamak Riegersburg i njegova impozantna arhitektura bili su inspiracija za brojne umetničke projekte, uključujući filmove i serije. Među najpoznatijim je film “Noć veštica” (Witches Night Out) iz 1978. godine, koji je delimično sniman na ovom mestu. Osim toga, mnogi umetnici i fotografi su privučeni spektakularnom kulom i okruženjem zamka kao inspiracijom za svoja umetnička dela.
Veštičarenje
Takođe se veruje da su tokom tog perioda u zamku izvođena suđenja za veštičarenje, a postoje zapisi koji sugerišu da su tamo spaljivane žene optužene za pomenuta dela.
Lov na veštice
Legende i priče o vešticama koje su bile optužene i spaljivane na Riegersburgu tokom vremena kada su se lovile veštice u Evropi takođe čine deo istorije ovog zamka. Marija Kropf bila je žena koja je živela u 17. veku i postala poznata po svojoj ulozi u istoriji suđenja za veštičarenje. Prema nekim izvorima, Marija Kropf optužena je za veštičarenje i suočila se sa sudskim procesom u zamku Riegersburg u Štajerskoj, Austrija. Iako nema mnogo detalja o njenom životu, njeno ime često se pominje u kontekstu suđenja za veštičarenje i progonstva veštica u tom periodu. Catharina Palfauf je bila žena koja je živela u 17. veku, takođe poznata po tome što je bila optužena za veštičarenje i osuđena pred sudom. Njihov slučaj može biti deo šireg konteksta suđenja za veštičarenje koji se dešavao u Evropi u to vreme.
Kažnjavanja
Na kraju imanja postoji i giljotina napravljena od drveta.
Izgleda zastrašujuće, naročito kad se čovek zamisli kako su je mučitelji koristili.
U samom zamku, se mogu videti i stubovi srama, oklopi za ruke od drveta, koji su se stavljali lopovima pre odsecanja iste. Postoji i jedna kapsula sa šiljcima u koju bi osuđeni ulazio, a kad se kapsula zatvori, nesretnik bi bio proboden sa svih strana.
Bilo mi je neverovatno videti “veštičiju” metlu kako visi sa plafona, kao i suvenir u suvenirnici. Sve ovo je ostavilo veliki utisak na mene. Zamislila sam nemoć žena iz tog doba. Dok su gledale sa kule, na te livade, mučene i ugnjetavane nizašta, od strane muškaraca koji su harali u to vreme. Muškaraca koji, ako nisu mogli da dobiju što su želeli, pribegavali su sili, i to kakvoj sili.
Jako sam zahvalna što živimo u nekom drugom vremenu.