Moj put mršavljenja
Ovo nije priča o brzom mršavljenju niti o savršenom telu. Ovo je moja lična priča o putu mršavljenja, kilogramima i odnosu prema telu koji se godinama menjao. Moj put još traje, sa usponima i padovima, i upravo zato sam odlučila da ga podelim — iskreno, bez ulepšavanja i velikih obećanja.
Godinama sam pokušavala da razumem svoje telo i da pronađem ravnotežu između želje za promenom i potrebe za prihvatanjem. Bilo je perioda discipline, ali i odustajanja, trenutaka nade i razočaranja. Vremenom sam shvatila da mršavljenje nije samo pitanje hrane i brojki, već i emocija, navika i odnosa prema sebi.
Ovaj tekst nije savetnik niti plan ishrane. Ovo je lično iskustvo — zapis jednog procesa koji još traje, sa svim lekcijama koje nosi. Ako se u nekom delu prepoznaš, znaj da nisi sama i da put ne mora biti savršen da bi imao smisla.
Kako sam se izgubila u svakodnevici
Ova fotografija je iz 2024. godine. U tom periodu sam imala oko 135 kilograma.
Tokom deset godina, od 2014. do 2023., usled dugotrajnog stresa, ugojila sam se više od 50 kilograma. Telo je počelo da šalje jasne signale – kolena su me sve češće izdavala i shvatila sam da je vreme da podvučem crtu.
Nije mi bilo lako da podelim ovu fotografiju. Ipak, ona je deo mog puta i moje istine. Danas, sa 60 godina, želim da budem inspiracija drugim ženama i da pokažem da je promena uvek moguća. Bez obzira na godine, okolnosti ili prethodna iskustva – uvek je moguće krenuti drugačijim putem.
👇
Krug mršavljenja i vraćanje kilograma
U Beč sam došla iz Srbije bez znanja jezika i bez sigurnog oslonca. Krenula sam od najniže lestvice, radeći poslove čišćenja, učeći jezik u hodu i trčeći sa jednog kraja Beča na drugi da bih sve postigla. Dani su bili dugi, tempo neumoljiv, a obroci haotični – jelo se ono što se stigne i što je pri ruci. Nije se jelo normalno; bukvalno sam se ponašala kao usisivač. Nije bilo važno šta se trpa u sebe, samo da se nešto žvaće.
U tom svakodnevnom preživljavanju, dok se spolja video napredak u poslu, jeziku i snalaženju, ja sam iznutra polako gubila sebe.
Stres, umor i nezdrav način života radili su tiho, ali uporno. Kilogrami su se gomilali naočigled, a ja sam se vrtela u krug – stalno u pokretu, a sve dalje od sopstvenog tela. Nezadovoljstvo i griža savesti su rasli, jer sam znala ko sam nekada bila. Ironično i bolno, jer sam ranije bila sportista – karatistkinja, gimnastičarka i atletičarka. Imala sam po dva treninga dnevno, svakodnevno sam trčala 10 kilometara i bila u vrhunskoj formi. Telo me je tada slušalo – bilo je snažno, disciplinovano i izdržljivo. Bila sam vitka i zgodna.
A sada – kao da me je izdalo. Ili sam ja izdala njega.
Vremenom sam shvatila nešto važno: nisam se gojila zato što sam „slaba“, već zato što sam godinama gurala sebe preko granica – bez pauze, bez brige, bez sluha za sopstvene potrebe. Ovaj put mršavljenja zato nije pokušaj da se vratim na staro, već pokušaj da napravim mir sa sobom i pronađem novi balans. Moj put još traje, ali danas znam da promena ne mora biti brza da bi bila stvarna.
Bilo je i malih pobeda i velikih padova. Uspela sam da skinem po desetak kilograma, ali bih se zatim ponovo ugojila, često i petnaest. Taj krug me je lomio i činio još besnijom na samu sebe. U jednom trenutku sam doslovno mrzela sebe. Kolena su me svakodnevno izdavala, najobičnije stvari postajale su napor. Nisam mogla ni pertle da zavežem kako treba, a kada bih obukla garderobu, imala sam osećaj da bih isto izgledala i da sam obukla džak – razlike skoro da nije bilo. Tada sam shvatila da ovo više nije estetski problem, već borba za dostojanstvo i zdravlje.
Frustracija je rasla, a telo je sve glasnije slalo signale da ovako više ne može. I baš u toj fazi, kada sam mislila da sam se potpuno izgubila, jedan film mi je preokrenuo život. Ne preko noći i ne čarobno, ali dovoljno snažno da me natera da stanem i prvi put iskreno pogledam sebe – bez osude, ali i bez bežanja.
Tada je počelo nešto novo. Ne još jedan pokušaj mršavljenja, već pokušaj da razumem zašto sam tu gde jesam i kako da krenem dalje bez nasilja nad sobom. Film je svima dostupan na YouTube-u. Rado ću ostaviti link, pa ko želi – može da ga pogleda. Meni je bio dokaz da je promena moguća, čak i onda kada izgleda da je sve otišlo predaleko.
👇
Od aktivnog sportiste do potpunog umora
Bilo mi je strašno i da pomislim da ne jedem ništa osim sokova. Pitala sam se kako da živim, kako da radim, kako da izdržim dan bez čvrste hrane. Izlazak iz tog začaranog kruga nije bio lak, ali sam ipak probala – i prvi put je bilo uspešno. Izdržala sam deset dana. Osetila sam da kilogrami idu dole, ali sam istovremeno shvatila da je mozak u zamci. Tražio je hranu, naviku, utehu.
Prestala sam, iz straha da se ne „razbolim“, ne shvatajući da sam već bila dovoljno bolesna. Sve me je bolelo i sve mi je falilo. Najviše – samopouzdanje.
Film koji sam tada pogledala prvi put, pre četiri godine, ostao je sa mnom. Od tada ga gledam nekoliko puta godišnje, svaki put kada posustanem i pokleknem, samo da se podsetim da je promena moguća. Posle tog prvog pokušaja, sve se vratilo na staro – jer sam se i ja vratila na staro. Usledio je drugi krug, pa treći… i tek tada je polako krenulo da se klupko odmotava.
U jednom trenutku sam uplatila i program za mršavljenje. Naučila sam jako puno i o telu i o ishrani. Celom timu veliko hvala, a ono što sam tada skinula, uspela sam i da održim. Ipak, fokus je i dalje bio izazov. I danas je teško. To je svakodnevna borba, psihička koliko i fizička.
Zato sam krenula i na NLP edukaciju. Tu sam prvi put ozbiljno promenila svoja uverenja, vratila samopouzdanje i napokon osetila da mogu svoju priču da podelim sa drugima. Ne kao neko ko zna sve, već kao žena koja je prošla kroz mnogo toga.
Nisam lekar i nisam nutricionista. Ovo nije savet, već iskustvo. Ako nekoga zanima moj put i moja perspektiva, odlučila sam da je podelim. Zato sam otvorila i Viber zajednicu, gde su dobrodošle sve žene koje se pronalaze u mojoj priči. Kažem žene, jer kada je u pitanju mršavljenje muškaraca – tu zaista ne bih znala šta da savetujem.
Ovo je prostor namenjen isključivo ženama. Za razumevanje, podršku i inspiraciju. Bez pritiska. Bez savršenstva.
Ko sam ja danas
Sada sam drugačija žena nego pre nekoliko godina. Redovno pijem suplemente prilagođene mojim godinama, brinem o sebi svesno i sa više pažnje nego ikada ranije. Pre svega, danas sam zadovoljna. NLP edukacija mi je promenila život – promenila je način na koji gledam na sebe, na telo i na izazove. Ne reagujem više kao ranije. Znam da mogu. I znam da je ispred mene još mnogo puta.
Iako sam uspela da smršam skoro 50 kilograma, deo se ponovo vratio – oko deset. Nekada bi me to obeshrabrilo i vratilo u krug samokritike. Danas to prihvatam kao deo procesa, a ne kao poraz.
Trenutno sam na takozvanom postu sa sokovima i za sada mi prija. Osećam se lakše, imam više jasnoće, a koža mi je primetno čistija. Iako više nisam u cvetu mladosti, danas mogu iskreno da kažem da su godine samo broj. Telo ima neverovatnu sposobnost da se regeneriše kada mu damo priliku.
Moj cilj je da skinem višak kilograma koliko god to bude moguće, a kada ponovo krenem sa čvrstom hranom, moj izbor će biti proteini isključivo biljnog porekla. Ne žurim i ne jurim savršenstvo. Učim da slušam svoje telo i da poštujem tempo koji mi ono nameće.
Ovo nije kraj mog puta, već samo još jedna njegova etapa. I danas, možda više nego ikada, verujem da je promena moguća u svakom životnom dobu.
Pridružite se
Niste same
Danas znam da moj put nije linija koja ide pravo, već proces koji se živi iz dana u dan. Naučila sam da ne merim sebe samo kilogramima, već odnosom prema telu, mislima i sopstvenim granicama. Promena za mene više nije trka, već svesna odluka da budem prisutna i blaga prema sebi.
I dalje imam ciljeve, i dalje učim, i dalje padnem i ustanem. Ali sada znam da svaki korak ima smisla. Ono što sam izgubila i ono što sam ponovo dobila više me ne definiše kao neuspeh ili pobedu, već kao iskustvo koje me je oblikovalo.
Vremenom su ljudi počeli da me zaustavljaju, da me pitaju šta sam radila i kako sam to postigla. Nekima sam samo posvetila vreme, saslušala ih i podelila svoje iskustvo. I videla sam da to ostavlja trag – da ohrabruje, pokreće i budi veru da je promena moguća.
Upravo iz tog razloga sam odlučila da svoju priču podelim i ovde.
Ovo nije priča o savršenstvu, već o hrabrosti da se krene, bez obzira na godine, okolnosti ili prošle greške. Moj put još traje – i upravo u tome je njegova snaga. Ovo je moje lično iskustvo i moj izbor u tom trenutku.
👇 Dugme za Viber zajednicu je ovde.